Situacija na Bliskom istoku je nepredvidiva, ali su potrebni snažan glas i liderstvo, kako situacija u ovom regionu ne bi eskalirala i dovele do još većih posljedica. To je ocijenjeno na panelu Fragmentirani svijet – odjeci na bojnom polju tokom 2BS Foruma 2024.
Martin Sklenar, viši saradnik GLOBSEC-a i bivši ministar odbrane Slovačke, rekao je da situacija na Bliskom istoku nije dobra, i da sada samo pratimo šta će se sljedeće desiti, dodajući da je Bliski istok jedan od najpolarizovanijih regiona, put tenzija i jedan od najkomplikovanijih u svijetu generalno.
„Upoređujući sa situacijom između Ukrajine i Rusije, oba sukoba nam govore da nema mjesta oklijevanju“, zaključio je Sklenar.
Govoreći o sukobu Ukrajine i Rusije, rekao je da je neophodno da EU radi sa Ukrajinom, da je ojača, i da dobije vojnu podršku u dijelu koliko joj treba.
„Trebalo bi da se Zapad posveti tome da pobijedi ovaj rat a ne da ga vodi koliko je potrebno“, rekao je Sklenar.
Reinhold Lopatka, poslanik Evropskog parlamenta rekao je da se nada da postoji plan za mir na Bliskom istoku, ali da, kako sada stvari stoje, situacija je suprotna i plana nema.
„EU je i dalje diplomatski akter ali realno, SAD su najznačajniji igrač, uz Rusiju. Ako pogledate Siriju ili Iran, oni su direktno uključeni, ali sa jedne strane imate SAD ali nemate ujedinjene države Evrope. Daleko smo od toga“, rekao je Lobotka, ističući da budući sastav Evropske komisije može da ima značajniju ulogu nego do sada.
James Sherr, viši saradnik Chatham House, rekao je da je rat u Ukrajini promijenio sve, a da situacija na Bliskom istoku dodatno komplikuje međunarodne odnose.
„Jedan faktor koji može imati uticaja je svakako Sporazum Abraham, između Izraela, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina. Mudrost ovog sporazuma je da smo bez ijedne bombe došli do dinamike koja je vremenom Hamas i Hezbolah učinila ireleventnim za te odnose“, rekao je on.
Viktorija Vdovičenko, direktorica programa za bezbednosne studije u Centru za odbrambene strategije, rekla je da najava EU da će uvesti sankcije Iranu zbog izvoza za Rusiju zakašnjela reakcija.
„Moje pitanje je zašto sada, zakasnili su sa donošenjem odluka. Moramo da vodimo računa kako da se spašavamo i razmišljamo o svojoj budućnosti“, navela je Vdovičenko.