U Briselu trenutno postoji apetit za proširenje, a na zemljama Balkana je da taj trenutak iskoriste, kako zlonamjerni akteri ne bi popunili prostor na Balkanu i širili svoj uticaj. To je jedna od poruka sa panela Balkanski svijet: Izgradnja budućnosti i bezbjednosnog položaja usred geopolitičkih izazova.

Peter Grk, nacionalni koordinator za zapadni Balkan u Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije i generalni sekretar Bledskog strateškog foruma rekao je da zemlje Balkana ne mogu priuštiti sebi da ne sarađuju, ali napominje da mentalitet regiona mora da se mijenja. 

„Kako? Mislim da je to dug proces, 20 godina traje proces proširenja, ali mi moramo da promijenimo način razmišljanja u svijetlu agresije Rusije na Ukrajinu ali i mentalitet EU. Na Balkanu još uvijek čujemo glasove iz prošlosti, koji pominju prošlost, ne osvrću se na budućnost, pa političke elite moraju da shvate, dok otvaraju stare ranem  vrijeme leti. U međuvremnu vrijeme poleti, tako da geostrateška perspektiva regiona je nešto što treba da bude nauk za region i političke elite da shvate trenutak u kojem smo i da implementiraju ono što su toliko ponavljali u prošlosti“, rekao je Grk. 

Grk smatra da je važno i to što će Sloveniji biti povjeren porfolio za proširenje u Evropskoj komisiji. 

„Važno je da je Slovenija napravila taj portfolio i to što naša predstavnica sada na čelu tog portfelja, ali na kraju krajeva nije bitno ko je komesar, pa makar bio i Papa. Svi morate uraditi domaće zadatke. Već 20 godina pričamo da je proces nejasan, ne znamo kuda idemo, a sada kada govorimo o tome, kada govorimo o Crnoj Gori, mi imamo jasnu situaciju i jasno naznačen proces. Znamo šta Crna Gora treba da radi i taj proces proširenja treba da se desi“, istakao je Grk.

Sa strane EU, smatra Grk, postoji apetit Brisela za dalje proširenje, iz korisnih razloga. To je, prema njegovim riječima pogurala i agresija Rusije na Ukrajinu. 

„Postoje disidentski glasovi u Evropi, ali i one zemlje koje su bile rezervisane prema proširenju, sada su okrenute tom cilju. EU je spremna i treba nam snažan glas sa Balkana“, ističe Grk.

Govoreći o Planu rasta i planu za pristupanje jedinstvenom tržištu, Grk smatra da zemlje Balkana nijesu spremna za ulazak na jedinstveno tržište. 

„Jer pravila jedinstvenog tržišta se ne poštuju na Balkanu, tako da Plan rasta i sve povezano sa njim, je nešto čemu je cilj da se uspostavi efikansa vladavina prava. Nema prečica, ako žele da se pridruže jedinstvenom trzištu, Planom rasta, moraju da urade svoj dio posla a najvažniji dio je vladavina prava. Nema jedinstvenog tržišta, ako nemate institucije vladavine prava koje ce pokazati otpornost na strani uticaj“, zaključio je Grk.

Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO, govoreći o situaciji na Balkanu, rekao je da ne možemo kontrolisati stvari i pretpostaviti da se ništa loše ne može desiti. 

„Među liderima postoji optuštenost, a oni mosle da mogu da se igraju identitetskm pitanjima, ali to je opasno jer može da izmakne kontroli. Ne mislim da će doći do neporsrednog nasilja ali ne možemo uzeti zdravo za gotovo da to neće doći“, upozorio je Volker. Region je, prema njegovim riječima, opušten iz više razloga. 

„Postoje lideri koji imaju korist od toga da igraju na nacionalističke karte, zato potcijenjuju namjeru različitih aktera izvan regiona koji žele da stvore jednu vrstu poremećaja, posebno Rusija, ali n ne samo država već i Ruska crkva, koja želi da destabilizuje region, jer ga tako drži daleko od Evrope. Postoje ljudi u regonu koji žele da se tako igraju, što je vrlo opasno“, istakao je američki diplomata.

Nikola Lunić, izvršni direkor Savjeta za strateške politike u Srbiji, smatra da je vojna neutralnost na Balkanu, posebno u Srbiji, virtuelna. 

„Srpski budžet je procijenjen na 76 milijardi eura. Jedna i po milijarda čini vojni budžet, a imamo najavu predsjednika Aleksandra Vučića da će još 730 milona eura biti iskorišćeno za vojsku. Na kraju, imamo kupovinu rafala od 420 miliona. Kada se te transpartne stvari zbroje, ispada da Srbija na vojni budžet troši 3,5 odsto GDP, što je pozicionira, kao drugu zemlju Evrope po vojnoj potrošnje“, istakao je Lunić.

Rekao je da u strateškim dokumentima Srbije, ne postoje indikatori da treba unaprijeđivati vojne sposobnosti, jer, kako dodaje, ne postoji opasnost od sukoba, pa, prema njegovim riječima, ulazimo u paradoks gdje se balkanska vrteška zastavila na obaveznom služenju vojnog roka. 

Lunić smatra da je vojna neutalnost koja je bazirana na konceptu totalne odbrane virtuelna, jer ne prati oni što je spoljna politika Srbije. 

„Vučić kaže da smo vojno neutralni ali nismo spoljno-politički neutralni, a to znači da nema ništa od takve vojne neutralnosti“, ističe Lunić.